pali andjeli

[Athar Rose]

ovo je jedna pricica koju sam napisala negde u aprilu. recite mi da li vidite kvacice, posto moj komp prima samo slovo sh a ostali su nesto cudno skroz, neki znakovi i uputnici... a ni navodnike nece da primi

[Athar Rose]

Ovako je sve po?elo . . .


Pustila sam muziku toliko glasno da sam i??ekivala momenat kada ?e se staklo prozora rasprsnuti u milion si?u?nih par?i?a. Nadala sam se da ona mo?e da nadja?a i moje misli, tako da ih vi?e ne mogu ?uti i da me vi?e ne mogu mu?iti. ? Sasvim izgubljena, za tebe vi?e nema nade, unutra?nji otrov pravi nove rane, ti si zauvek mrtva i niko te ne mo?e vratiti u ?ivot...? odzvanjalo je iz zvu?nika.
? Ma hvala ti puno! ? viknula sam ljutito i isklju?ila liniju.
Ostala je samo pusta ti?ina.
Sranje, pomislila sam.
Sela sam na krevet i za?epila u?i poku?avaju?i da blokiram sve te glupe glasove koji su mi odzvanjali u glavi. Nisam ta?no ni znala ?ta me je nateralo da toliko poludim... Pretpostavljam ?itav taj haos koji nazivom ?ivot odjedanputa. Ose?ala sam sopstvenu te?inu na ramenima, te?inu netrpeljivosti koju sam ose?ala prema svemu u tom trenutku. Nisam mogla da podnesem TV koji ne pu?ta ni?ta interesantno u momentima kada ho?e? da pobegne?, nisam podnosila ?kolu sa ?udovi?tima iza katedre i pam?enje gluposti koje mi nikada vi?e ne?e trebati, niti gomilu idjota sa kojim sam primorana da postojim u toj dosadnoj ustanovi, ni roditelje sa pametnim govorima ili neprestanu dreku bebe.
Pogledala sam kroz prozor. Nebo je bilo plavlje nego obi?no i ?inilo mi se kao da je svet izvan moje sobe sasvim spokojan. Bio je po?etak marta i prole?e se polako budilo. Prole?e, moje omiljeno godi?nje doba.
? Ajde, daj mi malo mira. ? rekla sam kretaju?i se ka slici prirode sa druge strane stakla.
?itala sam mnogo o Starim Religijama u poslednje vreme i ?itav taj fazon sa?ivljavanja sa prirodom ?inio mi se apsolutno magi?nim. Stari festivali bili su raspore?eni po godini u savr?enoj harmoniji sa godi?njim dobima, mese?evim menama i ja?inom sun?eve toplote. Vra?anje u besprekornu pro?lost svetim mislima me je uvek smirivalo i davalo mom ?ivot, do tada, nepostoje?i mir. Prepustiti se prirodnom toku i ?iveti ve?no na laganom povetarcu, posmatraju?i promene oko sebe i stapaju?i se s' njima mora da je divno, ali moj ?ivot je previ?e brz. Uzdahnula sam i upalila sve?u. Narand?asta glista po?ela je da grize fitilj i ubrzo se rasplamtala u crveni splet lepote i opasnosti.
? Donesi mi mir. ? rekla sam gledaju?i duboko i vatru. ? Donesi mi mir. ?
Iznenada, moj pogled je pao na ?pil Tarot karata na stolu. Velika Arkana je sijala na obi?nom mrkom drvetu. Razmi?ljala sam o njoj neprestano poslednje dve nedelje. Od kada smo Lea i ja kupile Tarot set, knjiga sa zna?enjima je bila kod nje. Podelile smo ?pil na Malu i Veliku Arkanu, od ?ega je meni pripala Velika pod uslovom da knjiga prvo ide kod nje. Pri?eljkivala sam momenat kada ?e mi glatka povr?ina karata otkriti neku tajnu. Gledala sam u njih nemo neko vreme. Dvadeset i jedna blistava karta, na urednoj gomili, sa slikama u starom gotskom stilu. Karte ve?e nego uobi?ajne, sa sposobnosti da ti poka?u skrivene ?injenice iz pro?losti, sada?njosti i, najsla?e, budu?nosti. Stojale su mi na dohvat ruke, na mom sopstvenom stolu. Potreba da ih upotrebim je sada postala jo? ve?a.
Zgrabila sam telefon i u?urbano ukucala dobro poznati broj.
? Halo? ? rekao je duboki mu?ki glas sa druge strane ?ice.
? Dobar dan, ovde ?ina. ? rekla sam brzo. ? Mogu li dobiti Leu? ?
?ovek je ne?to promrljao i posle par sekundi ?u?kanja ?ula sam ve?ito veseo glas.
?Ej!? rekla je Lea.
Moj pogled je ponovo pao na Karte. Da sam verovala u Magiju zakunula bi se da me prizivaju.
? Jel mo?e? da do?e? do mene? ? pitala sam.
? Verovatno?? rekla je posle kra?e pauze.
? Sa knjigom. ? dodala sam nestrpljivo.
? A-ha, zna?i ne mo?e? vi?e da izdr?i?, a? ? pitala je zadirkivaju?i me.
Ja sam se nasmejala.
? Za jedno pola sata. ? rekla je veselo. ? Odgovara? ?
? Savr?eno. ? rekal sam prezadovoljno.

Par minuta kasnije tr?karala sam okolo skupljaju?i tone ?arapa sa poda. Podkolenice, nadkolenice ? dok god su bile ?traftaste nije me bilo briga. Skupila sam sve ?asopise i aromati?ne sve?e na jednu gomilu i ?u?nula ih u d?inovsku kutiju koja je svoje mesto na?la u podno?ju mog ormara. Dok sam presipala silne papire ugledala sam drveni krst sa urezanim likom Isusa. Uzela sam ovaj simbol Hri??anstva u ruke. Setila sam se kako sam negde oko svoje ?etvrte godine pitala baku kako to da ona i jo? milion ljudi veruju u Boga kada ga niko nije ni video ni ?uo. Ona mi je rekla da kad pogleda? u Krst oseti? nekakvo prisustvo i jednostavno zna? da je tu. Ovaj krst je nekada bio njen i posle par godina od tog razgovora zaklju?ila sam da nema ?anse da ne?to postoji bez svedoka. Gledala bi u to obi?no islikano par?e drveta i znala da ako ga ne vidi?, ne omiri?e?, ne okusi? niti ?uje? ? jednostavno nije tu. Verovala sam u ono ?to je imalo materijalni dokaz. Tokom godina razvila sam teoriju da je Bog samo grupna fantazija koja je pre?la u iluziju; da je to samo placebo koji nas tera da se borimo protiv mra?ne strane na?e du?e. Lako je naterati ljude da po?tuju deset zapovesti ako im za neposlu?nosti pripreti? jakim likom kao ?to je Bog ? ili je to tada bilo makar moje mi?ljenje.
Stare Religije su, sa druge strane, veoma privukle moju pa?nju. Ideja o ?etiri Elementa prirode mi se ?inila kao sasvim razumna. Ipak, ceo prospekt religije mi nije zvu?ao ba? najlep?e ? samo jo? jedan set pravila i ograni?enja ? neka hvala.
Moj pogled je opet pao na Tarot. Ako je ovo bilo moje iskreno mi?ljenje, kako sam onda mogla verovati stvarima koje mi poka?u karte? Ni istinu koju one poka?u ne mo?e? sasvim objasniti i dokazati. Kako onda jednostavno znam da govore istinu i da je to stvarno? Po?elo je da mi se vrti u glavi. Opet previ?e misli i previ?e glasova. Jo? jednom sam o?ajni?ki za?epila u?i. Zvuk zvona me je presekao i po?urila sam ka vratima. Kroz klju?aonicu sam videla Leu kako nestrpljivo cupka, tamna kosa uokviruju?i besprekorno ?isto lice. Padala je u blagim talasima na ramena prekrivena crvenom majicom par brojeva ve?om, dopunjenom bledim farmericama. Lea je bila interesantna osoba. Bila je najpopularnija u ?koli ali sve osim stereotip. Imala je modernu ode?u ali ?udno ukombinovanu, slu?ala je sve od narodnjaka do najsirovijeg roka i bila je jedinstvena ?treberka koja stigne sve pa ?ak i da pijana luduje do ?est ujutro. Bila je voljena od strane svakoga koga upozna. Nije bila ni?ta nalik mojoj najboljoj drugarici, ekscentri?noj Anji, ali zgotivile smo se jo? u prvom osnovne i ostale drugarice i do danas.
Otvorila sam vrata i posle minut-dva ?askanja i par gutljaja soka sedele smo na mom krevetu sa ?pilom Tarota izme?u nas.
? OK, zna?i, kako ih natera? da rade? ? pitala sam.
? Natera?? ? smejala se Lea. ? Ti ih ne tera? ni na ?ta. ? rekla je uzimaju?i Karte u ruke. ? Samo se potrudi? da znaju ta?no ?ta ?eli? da ti poka?u. ?
Po?ela je da me?a karte i tiho je rekla: ? Poka?ite mi ?ininu budu?nost. ?
? Uze?u najednostavniju postavku. ? rekla mi je. ? Tri karte.?
Ispred mene je sa vrha ?pila postavila tri karte i polako ih okretala. Prva je bila Ljubavnici, - karta ljubavi i veza; druga je bila Pustinjak ? karta saznanja i uspeha; a tre?a Smrt ? karta zatvaranja jednog poglavlja ?ivota i po?etka novog, karta promene. Naravno, tada ovo jo? nisam znala.
? Tvoja budu?nost sadr?i ljubav, saznanja i promenu. ? rekla je Lea.
Uzela sam kartu Smrti u ruke. Lagano sam pre?la jagodicama prstiju preko slike Kosa?a. Sedeo je na svom crnom konju i gledao me tim ?upljim o?ima, vire?i ispod kapulja?e.
Promena, pomislila sam. Promena...

[Athar Rose]

Nekada sam mislila da stvari koje ti promene život moraju biti velike, uo?ljive i , u neku ruku, toliko glamurozne da ve? na samom po?etku znaš da ?e one biti nešto posle ?ega ?eš biti sasvim nova osoba. Mislila sam da ?u znati ta?no kada ?e momenat koji ?e me uputiti u novom smeru zasijati. Nisam ni pomišljala da neka mala i nebitna stvar može u stvari biti nešto što ?e me odvesti daleko od svog prethodnog života. Malim re?ima kao da i ne u razgovorima sa sasvim nebitnim ljudima nisam davala mnogo zna?enja. Imala sam samo ?etrnaest i po godina i pogrešno sam mislila.
Se?am se tog dana toliko jasno da sama sebe iznena?ujem. Navla?ila sam crne jessice kada je Andrea uletela u svla?ionicu. Njen glas ?ujem u glavi kao da se sve to desilo malo pre.
“ Kako je sladak! “ viknula je.
Urlici od strane ostalih u svla?ionici da zatvori vrata pratili su njen upad. Pogledala je oko sebe i skontala da se svi presvla?e za ?as fizi?kog koji sledi, i brzo zalupila vrata.
“ Sorry. “ rekla je sa kiselim osmehom.
“ Ko? “ napokon je pitala Lea.
“ Student! “ rekla je Andrea ushi?eno.
“ Ma kakav student? “ pitala je Tijana vežu?i kosu.
“ Nastavnik je odsutan ove dve nedelje. “ rekla je Andrea. “ Zamenjuje ga neki student! “
“ Stvarno, i ja sam ga videla. “ rekao je neko od pozadi. “ Najmla?i kojeg smo do sada imale. “
Na ovo smo se sve vragolasto nasmejale. Naš razred, sa?injen od 70% pripadnika ženskog pola, imao je poduga?ku istoriju preslatkih studenata fizi?kog koji nisu ni znali šta ih ?eka. Izbezumljivale smo svakog redom, i ovaj je izgledao kao još jedan koga ?emo trpati sa smeškom na licu dok se u potpunosti ne izgubi.
Dok smo redom ulazili u salu, tip kratke, prljavo plave kose nas je odmeravao. Rekao nam je da stanemo u vrstu i zatim nas obavestio da se on zove Goran, da je tek druga godina DIFa, ali da je naš nastavnik odredio njega za zamenu i da moramo da ga slušamo. Na ovo se ?ulo prigušeno smejanje iz pozadine koje je novi nastavnik rešio da ignoriše. U jednom momentu pogledao me je direktno u o?i. Ja sam gledala pravo u njega. Moj izraz lica je bio potpuno neutralan i gotovo beživotan, i pretpostavljam da ga je to zbunilo. Ipak, nije skrenuo pogled. Gledali smo se pravo u o?i možda ?ak i ?itav minut, dok se ostatak vrste nemirno migoljio. Ovo mi je bilo malo ?udno ali nisam htela to da pokažem. Zapravo, pitala sam se šta da uradim. Da mu se nasmejem bilo bi glupo, da skrenem pogled govorilo bi da je njegov ja?i ili da mi je neprijatno. Zato sam rešila samo da nastavim da buljim nazad u njega, pa makar i ?itavu ve?nost. Osetila sam da me Andrea zainteresovano posmatra, tu i tamo bacaju?i pogled i na našeg privremenog nastavnika, ali pokušala sam da ju ignorišem.
“ U redu, “ rekao je kona?no, ipak ne skretaju?i pogled sa mog. “tr?imo pet krugova.”
Bila sam svesna ?injenice da me je pomno posmatrao svo vreme i u sebi sam se nasmejala. Sigurno sam mu bila veoma ?udna. Ovo je imalo potencijala da se pretvori u tri veoma interesantna ?asa fizi?kog...
Naravno, student i naša “razmena pogleda“ bili su glavna tema u u?ionici biologije. Opušteno smo sedeli na stolovima i ?avrljali, znaju?i da ?e nastavnica kasniti oko dvaes' minuta ko' i obi?no. Bila je jedna od najblažih i najrasejanijih nastavnika u školi. Na naše iznena?enje, neposredno posle zvona umesto naše voljene nastavnice ušla je zdepasta žena crne kose i džinovskog nosa. Pratili smo ju upitnim pogledom do katerde, gde je tresnula dnevnik o sto toliko jako da je ceo hodnik odzvonio.
“ Šta je ovo?! “ viknula je prodornim glasom. “ Gde vi mislite da se nalazite? Zašto niste na svojim mestima?! Sad ?u sve da vas izrešetam, trebali ste da ponavljate a ne da se ponašate kao divljaci! “
Potpuno zbunjeni, svi su se polako smesitili u svoje klupe, razmenjuju?i izbezumljene poglede. Nismo imali pojma ko je bila ova žena, niti u ?emu je ta?no bio njen problem.
“ Možda ste ?uli da vaša nastavnica ne radi više ovde. “ rekla je.
Po u?ionici je proletelo par užasnutih i šokiranih uzdaha.
“ Šta vi tamo hi?ete? “ pitala je žena ljuto. “ Ja sam vam od danas profesor biologije. Fino ste me do?ekali! Verete se tuda ko’ majmuni! “
“ Naše nastavnice stvarno više nema? “ pitala je Andrea.
“ Ima, ali u drugoj školi! “ rekla je žena. “ Šta mi se tu svi iš?u?avate? Da ne sedite na ušima možda bi ste i znali. Ko vam je predsednik razreda? “ pitala je.
“ Ja. “ rekla je Andrea. “ Nama niko ništa nije rekao. “
Bilo je nešto u o?ima te žene, nešto van svakog razuma, što je govorilo da je ovde da nam zagor?a živote, i upravo je trebala da izabere veoma pogrešnu osobu s' kojom ?e da po?ne.
“ Dobar dan! “ rekla je Lea zadihano, upavši u u?ionicu.
Zbunjeno je pogledala u ženu za katedrom, zatim u nas, pa opet u nju.
“ Ja se izvinjavam, morala sam da odem do biblioteke jer mi je nastavnica srpskog rekla da… - “
“ Kakva biblioteka?! Sada imaš biologiju dete, a ne srpski! “ gromoglasno je viknula nastavnica.
Lea se na ovo iznena?eno trgla.
“ Šta ti misliš, da ti odre?uješ gde ?eš biti tokom nastave?! Kako se usu?uješ da mi se pojaviš na ?asu posle što sam ja ušla?! “
“ Na… na kakvom ?asu, šta...? “ promucala je Lea zbunjeno.
“ Brzo sedi na mesto! Da te nisam više ?ula! Kakav je to bezobrazluk! Ja sam ti od danas nastavnica, da si došla ovde na vreme možda bi i znala! “
Svi su bili zapanjeni i tihi. Žena nam je rekla da smo nesnosni i da samo oni koji sve znaju imaju pravo da se ponašaju slobodnije. Zacrtala je sebi da ?e nam dokazati kako takvi ne postoje i ispitala nas knjigu od same prve strane, iako je bila sredina drugog polugodišta. Smirila se posle što je zvonilo, kada je Lei dala njenog prvog, glasnog i ogromnog keca. Izašla sam iz u?ionice pokušavaju?i da smirim Leu koja je gorela od besa sa suzama netrpeljivosti u o?ima. Zaklela se da ?e joj biologi?arka platiti za ovo.
Ipak, pitanje kako je ta?no Lea zamislila da se osveti novom ?udovištu u svom životu nije me predugo okupiralo. Uskoro sam dobila telefonski poziv od Anje, moje najbolje drugarice na svetu. Zapravo, verovatno bi me raspalila da je ?ula da sam rekla da mi je “najbojla drugarica“. Ona kaže da je to ko' da ju pljunem u facu. Veza izme?u nas dve je bila mnogo dublja od toga. Mi smo bile sestre, i to je jedina titula koju bi Anja prihvatala. Naše sestrinstvo bilo je mnogo dublje nego veza krvlju – bile smo kao jedna duša greškom razdvojena u dva tela, i trebale smo jedna drugu da bi ostale potpune. Bila je godinu dana starija od mene i išla je u umetni?ku školu. Imala je kratku crvenu kosu i nosila je ode?u koju je sama šila. Kao i ja, volela je da istražuje prastare religije, po?evši od egip?ana pa do starih pagana i veoravanja plemena svuda po svetu. Rekla mi je da je pronašla knjigu koja je nešto sasvim druga?ije od bilo ?ega što smo videle do sada, i da se moramo videti u subotu kako bi ju kopirala i prostudirala. Sastanak je bio ugovoren i pre nego što sam i trepnula bilo je subotnje jutro i sedele smo na savršenom prole?njem suncu parka. U svojim rukama držala sam knjigu prepunu starih rituala. Ipak, zaista je bila druga?ija od ostalih. Govorila je o postojanju i funkcionisanju Magije kao jedne sasvim prirodne sile, i sadržavala je preko pedeset upuctava za bacanje u?inkovitih ?ini. Prelistavala sam ju neko vreme, ?itaju?i koji pasus tu i tamo, polako razmatraju?i svaku ?injenicu koja je ovde bila sro?ena. Anja me je u tišini posmatrala i strpljivo ?ekala moju prvu reakciju. Znala je da ?u prvo dobro promisliti bilo koji komentar, i bila je spremna da ?eka. O?ima sam pre?ešljavala stranice sa informacijama koje su u isti mah bile neverovatne ali i sasvim logi?ne. Ponovo sam po?ela da preispitujem sebe i svoja uverenja. Setila sam se kako sam samo par dana pre toga, gledaju?i u bakin krst, bila sasvim sigurna da Bog ne postoji, ali da sam onda, isto toliko uvereno, ozbiljno shvatila poruku Tarota koju mi je Lea iš?itala.
“ Jel’ ti veruješ u sve ovo? “ pitala sam kona?no.
“ Nisam skroz sigurna. “ rekla je. “ Ne znam šta da verujem. “
Moja tišina je zna?ila da se i ja slažem. Znale smo obe vrlo dobro da je bolje da se ova tema pusti na neko vreme, dok ju obe zasebno ne razmotrimo. Predivno je kad ne moraš da objašnjavaš na?in svog razmišljanja. Ona je znala da je meni potrebno vremena koliko i njoj da se odlu?im, i da ?u se onda potpuno izjasniti.
Samo par minuta kasnije, kao da se ništa nije dogodilo, otišle smo da istrošimo i poslednju paru koju imamo u nov?aniku. Kupila sam tamno sivu štraftastu majicu, i sa crnim mrežicama preko nje, bila sam spremna da se suo?im sa punim mesecom subotnje ve?eri. Ipak, pre padanja mraka knjiga je potpuno okupirala moje misli. Milion dosadnih glasova se probudio u meni, pokušavaju?i da raš?isti dilemu koja me je proganjala u poslednje vreme. Svi pokušaji bili su bezuspešni.
Pre devet sati stara ekipa se okupila u kvartu. Svi zajedno smo se uputili ka centru gde bi se našli sa ostatkom uobi?ajne mase. Usput smo raspravljali o stilovima obla?enja, i Luka i ja smo vodili staru raspravu po stoti put.
“ Mislim stvarno, pogledaj se ?ina! “ rekao je. “ Uzmeš normalnu majicu pa je tako smandrljaš... “
“ Smandrljam? Ja ništa ne smandrljam ve? lepo ukombinujem! “ bunila sam se.
Luka je bio okoreli punkos kome se nije svideo pomalo mra?niji stil koji je Anja furala, i neizbežno prenela i na mene. Nas dvoje smo ve? dugo bili veoma bliski prijatelji, ponekad i previše bliski... Sve je to bilo jako zamršeno. Luka je za mene uvek bio savršen tip, i neko vreme sam bila jako zaljubljena u njega. Kasnije sam nešto na?ula da je on bio zaljubljen u mene, ali kada sam se ja ponovo opametila to ga je prošlo. Sve su to bile samo pri?e koje su kružile i ve?no me zbunjivale. Nas dvoje nikada nismo došli na tu temu i ostajali bi samo super drug i drugarica, mada bi ja ?esto sama sebe iznenadila priželjkivaju?i da budemo nešto više.
“ Sve ti je to mra?no i smandrljano. “ rekao je prolaze?i rukom kroz crnu kosu.
“ Nije uopšte tolko mra?no, nemoj se gubiti! “ odvratila sam.
“ Šta, kao nisi neka “darkerka” ? “ rekao je.
“ Ja nisam “darkerka”! “ odvratila sam pomalo iznervirano. “Nikada nisam to ni rekla!”
“ Nego šta si? “ pitao je isteruju?i svoje.
“ Ja sam…. “ po?ela sam ali zastala u nedostatku re?i. “ … ?ina! “ rekla sam na kraju, na šta smo se svi nasmejali.
Te ve?eri, kraj mene je prošla devojka koja mi je u momentu privukla pažnju. Nosila je korset, crnu suknju do poda i imala je bujnu, duga?ku crnu kosu. Imala je veoma neobi?ne o?i iz kojih je jednostavno isijavalo nešto nestvarno. Znaš kada jednostavno vidiš nekoga, da li u ?asopisu ili na TV, ko je jednostavno jedna toliko prelepa osoba da prosto ne možeš da odlepiš o?i od njih? Tako je bilo videti Lanu po prvi put u životu. Naravno, tada još nisam znala da je to Lana. Stojala je nedaleko od nas i pri?ala sa jednom drugom devojkom i nekim tipom pored nje. Prošli su pored mene i nisam mogla da odolim a da ju ne pratim pogledom. Izgledala je kao lik iz neke bajke. Na licu joj je bila iscrtana misterijoznost i nedostupnost koja te još više privu?e, i na?in na koji se kretala složen sa lepotom koja je bila jednostavno nevervotna, potpuno me je op?inio. Pitala sam se ko je ona i u istom momentu poželela da ju upoznam. Još više od toga, želela sam da budem baš kao ona.

Tog vikenda sam štrebala biologiju kao nenormalna. Može Lea da se sveti nastavnici kolko' ho?e, ja ipak nisam htela keca! Pogled bi mi, tu i tamo, pao na Veliku Arkanu koja još uvek nije imala prikladnije mesto nego da mi bode o?i tamo na stolu. Uporedo sa najobi?nijim drvenim stolom, Karte su se ?inile kao nešto što su sami Bogovi iskovali. Na samu ovakvu pomisao kovitlac misli o svemu što sam do sada doznala na tu temu bi mi porušio koncentraciju za u?enje. Stare Religije bazirane na lepoti i miru prirode su mi se ?inile jednostavno savršeno. Zamišljala sam sebe kako ve?ito hodam šumama i upijam svaki zvuk i svaki ose?aj koji dopre do mene. Videla sam sebe kako kle?im na sred beskona?nog polja u zaslepljuju?em zelenilu, unutar kruga od kamenja i sa sve?ama svuda oko sebe, i kako jednostavno meditiram ili samo gledam prostranstvo ispred sebe, tonu?i u beskona?an sklad i mir. To se nikada ne?e desiti, pomislila sam. O?igledno je da ne?e, to je samo još jedna ?injenica. Mada, da li su i sve ?injenice skroz proverene? ?itava Anjina knjiga se bazirala na veoma jednostavnim i logi?nim ?injenicama koje ti na svakidašnjem jeziku objašnjavaju kako je Magija samo još jedna prirodna sila koja se donekle može objasniti naukama poput fizike. Pisalo je da je znanje o njoj iš?ezlo sa Starim Religijama pod Hriš?anskim pokretom. Govorilo je da je bacanje ?ini u stvari jednostavno padanje u meditacionu fazu i priželjkivanje ne?ega – skoro isto kao molitva, samo što sebi možeš postaviti i još neke predmete kao vizuelna pomagala. Na primer zlatan i srebrni nakit ako želiš bogatstvo. Magija je sila kojom tvoja volja uzme jedan deo prirodne energije i usmeri je u odre?enom pravcu. Jedan deo mene znao je da je ovo nemogu?e, ali drugi je bio gotovo siguran da je sasvim logi?no i stvarno. Razbijanje glave oko ovoga imalo je najmanje smisla. Trebao mi je dokaz – ni manje ni više.

[Athar Rose]

Ponedeljak je došao i svi smo se našli u školskom hodniku sa knjigom iz biologije u rukama. Bilo je nehumano tražiti od nas da se se?amo svakog detalja od po?etka godine, ali nismo imali izbora. Svi smo bili na ivici živaca i bilo je kao crna komedija pomisliti kako je za jedan ?as ta žena uspela da nam unese toliki strah u kosti. Lea, sa druge strane, nije mogla da podnese da uopšte postoji neki nastavnik koji je drzak prema njoj i koji joj se suprotstavlja. Zvu?i pomalo nafurano, ali pokušajte to da gledate kroz njene o?i – bila je oli?enje savršenstva u o?ima svakoga u ovoj školi, pogotovo nastavnika. Jedina osoba koja u životu nije dobila ništa manje od ?etri plus i nikada se nije pojavila bez ura?enog doma?eg. Ovo je bilo sasvim novo iskustvo za nju, koje je izazvalo i novo ose?anje – bes koji izaziva želju za uništenjem. O?igeldno je za danas perfektno ponovila prvo polugodište, i spremno je ?ekala da nastavnica brecne na nju samo još jednom. Njen plan je bio da se zatim žali razrednoj i strpljivo ?eka slede?i nastavnicimn ispad, kada ?e sa facom jadne izmu?ene štreberke oti?i pravo kod direktora. Nisam bila sasvim sigurna da ?e ovo ikako uspeti, ali to je bio njen plan a ne moj. Ja sam nau?ila svoje i ?ekala da pro?e taj ?aš – pa šta bilo, bilo.
Taj dan Lea je jedina odgovarala, i to ceo ?as bez i jedne greške. Bila je prili?no samouverena u prepravku ocene u peticu - ne možeš poricati ne?ije znanje. Ispostavilo se da, u stvari, možeš. Par minuta pre zvona nastavnica joj je jednostavno rekla da je dosta, i zatim nas ostale upozorila da ?emo odgovarati i slede?i ?as.
“ Pa koju sam ocenu dobila, nastavnice? “ pitala je Lea.
“ Nisam te ocenila. Ovo nije za ocenu, ve? ju imaš. “
Tišina.
Razmena pogleda je pala me?u svima u razredu.
“ Kako mislite da nije za ocenu? “ pitala je Lea strpljivo.
“ Ho?eš da se sva?aš sa mnom? Rekla sam ti jasno i glasno da ne?u da te ocenim! “ uzvratila je nastavnica glasno.
“ Ne želim da se sva?am s' vama. “ rekla je Lea sasvim mirno. “ Ja samo želim da dobijem ocenu za to što sam vam ovde prepri?ala ?itavu knjigu u 45 minuta. “
“ A koju ocenu bi ti htela? “ pitala je nastavnica.
“ S’ obzirom na to da sam sve znala – pet, razume se. “ rekla je hladno. “ Želim da mi ispravite onu jedinicu na ocenu koja zapravo pokazuje moje znanje. “
Nastavnica je podigla obrve.
“ Petica je uvek spremna. “ rekla je.
“ Da, za gradivo koje je u?eno teku?e godine a ne prošle! Nisam bila sasvim spremna, sada jesam i želim ocenu. “ odvratila je Lea gube?i strpljenje.
Nastavnica je zastala na momenat i rekla joj da ?e je pitati još jedno pitanje i onda joj dati pet. Pitanje je bilo totalno nevezano za gradivo osmog razreda i, iskreno, nikada nisam ni ?ula za nešto sli?no.
“ Toga nema u knjizi. “ rekla je Lea opušteno.
Bila sam iznena?ena hrabrosti koju je bes izazvao kod ove, ina?e mirne i smirene osobe.
“ Da li si sigurna? “ pitala je nastavnca sa podlim osmehom.
“ Da. “ rekla je Lea. “ A nema, boga mi, ni u knjigama prethodnih razreda. “
“ A ti se, mala, prethodnih kao se?aš? “ odvratila je nastavnica kiselo.
Tada se za?ulo pištavo zvono.
“ Od korice do korice. “ rekla je Lea sa osmehom punim mržnje.
“ Slobodni ste. “ rekla je nastavnica mrko, i svi su zbrisali odatle glavom bez obzira.

Lea je tražila razrednu ali je ušla u svla?ionicu za fizi?ko sa netrpeljivim izrazom lica.
“ Nije tu ove nedelje. “ rekla je.
Talas razo?arenja je preleteo preko svih nas. Pretpostavljam da smo negde duboko u sebi svi priželjkivali da Lea uspe da nahuška razrednu protiv ove gadure da bi nam ju skinuli s' grba?e, ali to nije izgledalo kao nešto što ?e se dogoditi u skorijoj budu?nosti.
“ Zamisli kada bi uzela svo to nerviranje kroz koje smo svi prošli, i svu tu mržnju koju ose?amo prema njoj posle samo dva dana, pretvorili to u fizi?ki bol i lupile ju time... “ rekla je Lea. “ Upala bi u doživotnu komu. “
Andrea se nasmejala.
“ Pre bi pala mrtva na mestu. “ rekla je.
Leine re?i su mi se zaglavile u mislima i proganjale me do kraja dana.
Ipak, pre toga je bio ?as fizi?kog sa našim dragim, dragim studentom. Ne treba re?i da me je opet posmatrao kao da sam sasvim nova sorta ljudske vrste. Posle vežbi nas nekoliko je selo na strunja?e i upustilo se u beskona?nu pri?u. Student, koga smo ina?e morali da zovemo nastavnik, nam je prišao i seo kraj mene.
“ Slušajte, “ rekao je. “ danas oko pet možete do?i besplatno na klizanje. Vaš nastavnik mi je rekao da vas vodim i podelim pluseve svima koji do?u. “
“ A koji ne do?u? “ pitala je Andrea.
“ Minuseve, pretpostavljam. “ odvratio je on.
“ Pa ja ne mogu, stvarno. Imam hemiju. “ rekla je pomalo zabrinuto.
“ Ne mogu ni ja. “ rekla sam.
Njegove o?i ponovo su se susrele sa mojima.
“ Nema?ki. “ rekla sam sa izvinjavaju?im kezom.
“ Nema frke. “ rekao je i nasmejao mi se, zatim ustavši. “ Super su ti ?arape. “dodao je.
Nosila sam ljubi?asto-crne štraftaste-?arape, još jedne u beskona?noj kolekciji.
Uzvratila sam mu smešak i uputio se ka drugoj strani sale.
“ Ovaj te totalno muva… “ rekla je Lea klimaju?i glavom prekorno.
“ Ma ajde! ?ove?e on ima dvaes' godina, a još nam je i nastavnik! “
“ Ej, znaš i tako da izgledaš ko' da imaš najmanje šesnaest, a i svako može da vidi da te prakti?no guta o?ima i ovaj i prethodni ?as! “ rekla je Andrea.
“ Ma samo se ti javljaj, plavušo. “ rekla sam joj.
“ Hej, ne diraj moju kosu! “ odvratila je maze?i dugu pletenicu platinasto plave kose, sveže ofarbane naravno.
“ Bilo kako, ozbiljno ti kažem – ili on ovaj put trpa nas, ili mu se ozbiljno svi?aš. “ rekla je Lea.
Nastavnik fizi?kog se pali na mene? To bi bilo malo perverzno... Zar ne misliš tako?!

Te no?i imala sam jedan veoma uznemiravaju?i san... Luka i ja smo stojali u liftu i pri?ali. Ja sam se stalno nešto smejala i on je po?eo polako da mi se približava. Rekao je nešto beskrajno simpati?no što me je nateralo da se zakiko?em, i zatim me poljubio! Poljubac u snu se protegao na ?itavu toplu i meku ve?nost... Kada sam se probudila pogledala sam odsutno oko sebe i zatim se lupila posred ?ela. ?ina, glupa?o... pomislila sam. Ceo taj dan sam htela da se ubijem, govore?i sebi da sam totalni kreten. Šta je sad to trebalo da zna?i?! Nisam imala snage da prolazim kroz celo to volim ga – ne volim ga sranje još jedanputa... Mada, upravo to mi se pisalo...
Stojala sam ispred ogledala u školskom WCu i pomno posmatrala svoj odraz. Imala sam narandžastu dugu kosu, crnu majicu sa pertlama kao na korsetu i farmerice od tamnog teksasa. Totalno nisam izgledala darkerski! Ok, možda su lanci i srebrne amajlije malo vukli na mra?ni look, ali nisam bila darkerka! Pa nisi mi ni punk, znaš... rekla sam sama sebi. Složila sam srednje žalosnu facu. Zašto mi je uopšte bilo bitno šta Luka misli? Ako ?e da se tripuje da sam darkerka nek se tripuje, ne?u postati punketa samo zbog njega... Što mi se onda to vrtelo u glavi?!
Otišla sam na fizi?ko sasvim o?ajna. Polako ali sigurno sam se iznova zaljubljivala u Luku, potpuno opsednuta njegovim mišljenjem o meni. Trebalo mi je nešto što bi mi skrenulo misli s' toga.
Naravno, nisam bila raspoložena da tr?karam okolo bez poente po sali, pa sam jednostavno ušla unutra i sela na klupu. Posle vežbi student mi je prišao i seo kraj mene.
“ Što se nerviraš? “ pitao me je.
“ Ne nerviram se. “ rekla sam, pokušavaju?i da zvu?im normalno, ali bezuspešno.
“ A što ne radiš fizi?ko? “ pitao je.
“ Zaboravila sam opremu....” rekla sam i uzdahnula.
Pogledao me je od glave do pete.
“ Ti to furaš neki darkerski fazon? “ pitao je.
Jooooj! Re? “darkerski” mi se ve? popela na vrh glave, pogotovo od kad me je podse?ala na Luku!
“ Ne! “ rekla sam iznervirano. “ Obu?em ono što mi se svidi. “
On mi se nasmešio u fazonu podrške.
“ Tako lepa devojka ne bi trebala toliko da se nervira. ” rekao je.
Ovo me je nateralo da se zamislim na momenta. Ok – bio je previše mlad da bi to rekao u fazonu dobronamernog nastavnika, a previše star da bi mi se nabacivao. Nisam znala šta da mislim. U nedostatku re?i uputila sam mu blagi osmeh, i ustao je da nastavi sa ?asom. Sve što su tipovi ikada stvarali u mojoj glavi jeste zbrku.
Tog dana sam ipak imala i drugih misli na umu – Anjinu knjigu. Ona me je proganjala kao i ona Leina re?enica, dok u njoj nisam videla savršeni smisao. To bi bio perfektan materijal za ?ini... Tako bi mogla da dobijem dokaz – da vidim da li ?e uspeti. Ta knjiga ionako kaže da je Magija prebacivanje jednog oblika energije u drugi silom volje, ovo bi bilo prebacivanje mržnje i stresa izazvanog od strane jedne osobe, pretvaranje ga u fizi?ki bol i vra?anje ga njoj. Napravila bi ravnotežu i vratila nastavnici ono što je poslala u svet oko sebe. Makar bi kada bi uspelo...
Negde pre pono?i, podigla sam tepih svoje sobe i sela na parket. Ispred sebe sam stavila jednu obi?nu belu sve?u i sa kredom iscrtala krug oko sebe. Zaklopila sam o?i i pokušala da se skoncentrišem na zapadanje u meditaciju. Bilo je mnogo teže nego što sam o?ekivala. Milion misli mi se motalo po glavi, i stari dobri glasovi su mi se vra?ali da mi sole pamet. Proterivala sam ih iz glave jednog po jednog i sedela tako u tom krugu ?itavu ve?nost, dok napokon nisam uspela da makar jednu sekundu ne razmišljam ni o ?emu. U toj dragocenoj sekundi sam duboko udahnula i opustila sve miši?e u istom mahu. Neposredno posle toga, našla sam se negde izme?u svesti i nesvesti, izme?u jave i sna, u kraljevstvu moje podsvesti. U oku svog uma mogla sam ?isto da vidim slike koje su pretstavljale simbole sva ?etiri elemnta o kojima sam prethodnih dana maštala. Oblaci i sunce kako se probija kroz njih, zatim vetar kako ?isti sve pred sobom i pun mesec kako se budi na sada mra?nom nebu bile su slike Vazduha. Vatra kako raste i kosi ništavost ispred sebe bila je slika Vatre. Voda kako se preliva iz ?aše i reka kako neobuzdano struji preko stena bile su slike Vode. Cve?e kako ni?e iz mrke zemlje i pesak kako prekriva beskona?nost bile su slike Zemlje. Odjedanputa, polako sam otvorila o?i, i još uvek pomalo odsutna upalila sve?u koja je bila ispred mene. Zagledala sam se duboko u njen plamen i u sebi ponavljala kako želim da se sav bol i gnev koji je nastavnica nanela nama njoj vrati kao fizi?ki. Držala sam njenu sliku u glavi, i zatim Leine suze pa njen bes, pa moj sopstveni strah pred odgovaranje, pa nerviranje svih ostalih uz udžbenik, i zatim opet Leu sa pogledom osvetoljubivosti. Zamišljala sam kako sva ta negativna ose?anja koja je ta žena probudila u svima nama napuštaju naša tela, formiraju loptu crvenog svetla i udaraju nju. Videla sam to pred sobom kao kojekakvu viziju dok se odjedanputa nisam trgla. Ovo je glupost, rekla sam sebi i prstima ugasila sve?u. Trebala sam samo platiti nekoga da ju pukne autom... progun?ala sam dok sam brisala krug nacrtan oko sebe. Ose?aju?i se kao poslednje lakoverno dete, spustila sam tepih i legla u krevet. Te no?i sam sanjala kako sam na velikom odmoru i kre?em se nazad ka školi sa Leom. Vidim nastavnicu biologije kako prelazi ulicu. Crveni auto se stvara niodkuda i udara ju. Ona pada na put i ne ustaje. ?ovek izle?e iz auta.
Ova identi?na scena mi se razvila pred o?ima slede?eg jutra na pravom velikom odmoru. Stvar iz sna se odigrala i u stvarnosti, i to sasvim identi?no! Stojala sam skamenjeno pored Lee ne mogavši da verujem svojim o?ima. Da li sam potpuno odlepipla? Kako sam mogla da sanjam incident koji se sutradan odigrao i to potpuno identi?an?! Sa?ekaj malo... rekla sam sebi gledaju?i kako hitna odvozi nastavnicu. Jel ovo moje delo od ju?e...?

[Athar Rose]

? Smiri se. ? rekla mi je Anja preko telefona par sati kasnije.
? Ne mogu da se smirim! ? viknula sam u slu?alicu. ? Anja, da li sam ja kriva za to ili ne?! ?
? Ne znam? ? rekla je posle kratke pauze.
O?ajni?ki sam uzdahnula.
? Ne mogu da verujem? ? rekla sam vi?e za sebe. ? ?ak i da nije zbog ?ini, Anja ja sam to identi?no sanjala! I crveni auto, i pro?elavog ?oveka u zelenom duksu koji je iza?ao iz njega, i ta?an ugao iz koga sam sve to videla, i Leu kraj sebe... To je previ?e ?udno... Kako ovo mo?e da bude stvarno?! ? govorila sam u o?aju.
? Jako je uvrnuto? ? priznala je Anja.
? Ne znam ?ta da radim... Potpuno ?u poludeti! ? rekla sam hodaju?i tamo-amo po sobi.
? Di?i, ?ove?e! ? rekla je. ? Samo se smiri. Evo ?ta ?emo: ? rekla je, i smireni samouvereni ton koji je imala mi je ulio ohrabrenje u kosti. ? Skonta?emo zapravo kako se ovo desilo, mislim za?to, ali do tada samo ovako razmi?ljaj: ako to jeste tvoje delo onda makar znamo da Knjiga zapravo funkcioni?e. Mislim, najverovatnije i jeste prava ali jednostavno ne mogu potpuno da progutam to sve... ? glas joj se otkotrljao u razmi?ljanje. ? Bilo kako, ? rekla je ponovo, vra?aja?u ja?inu i odlu?nost. ? Ako to jesu tvoje ?ini onda super, znamo za?to i kako. Nisi ni?ta lo?e uradila! Ako i?ta... Mislim, pogledaj dobro ?ta si uradila ? ti si uzela ono ?to je ona uradila vama i vratila joj! Svet funkcioni?e po Pravilu Troduplosti, to nam govore Stare Religije ? sve ?to u?ini? vrati?e ti se tri puta, kad tad. Ti si samo ubrzala proces. Pitale ste se koliko bi fizi?ki bolelo sve ?to je ona uradila vama i sad si videla ? koliko i udarac automobila. Zna?i, ako ti to jesi uradila onda nisi uradila ni?ta lo?e. ? rekla je i po?ela sam da razmi?ljam o tome... Bila je u pravu, i nisam uradila ni?ta lo?e! ? Va?no je samo da razume? da nisi uradila ni?ta lo?e, ok? ?
? A-ha. ? rekla sam, cene?i njen napor da obri?e bilo koji trag gri?e savesti koji bi mogla imati.
Za?u?uju?e, nisam imala nikakav.
? Ako nisi ti to uradila, onda je tvoja podsvest mo?da jednostavno pokupila vibraciju da se biologi?arki sutra mo?da ne?to desi... Mislim, ti jesi zamislila taj bol kao loptu crvenog svetla a nju je puko crveni auto.... Mo?da zato. Mada to ne obja?njava kako si ta?no uspela da sanja? identi?an doga?aj al' dovoljno blizu... ? rekla je.
Sve ovo delovalo je logi?no i ohrabruju?e, ali ipak ba? u onome ?to je rekla bio je problem ? da li sam ja to uradila ili ne? Nije me grizla savest, niti sam bila u?asnuta time ?to sam mo?da u?inila. Ja bi vi?e i volela da to jeste bilo moje delo, ali problem je bio u tome ?to nisam mogla znati da li jeste ili nije... Da li su ?ini zapravo uspele, da li Magija zapravo jeste ne?to toliko jednostavno da postaje sme?no...? Opet nisam mogla znati sa sigurno??u... Trebao mi je jo? jedan dokaz....

Nedelja je pro?la br?e nego o?ekivano. Iz biologije smo dobili novu zamenu sa vestima da nastavnica do kraja nedelje izlazi iz bolnice, da je dobro, ali da ne?e dolaziti na nastavu jo? koju nedelju. Zna?i, nije nas ba? tolko sjebala da upadne u do?ivotnu komu, ili padne mrtva na mestu... Interesantno. Nepotrebno je re?i da sam svo vreme razmi?ljala o tome, i jedva sam ?ekala da u subotu popdne odem kod Anje da se ispri?amo o ovome.
I?la sam ulicom ka Anjinoj ku?i sa originalom Knjige u rukama. Susrela sam osobu koju sam poslednju o?ekivala da vidim ? studenta!
? ?ao! ? rekao mi je, pribli?avaju?i mi se sa sa svoja dva druga kao pratnjom.
? Dobar dan. ? rekla sam namerno, sa izra?enim sarkazmom u glasu.
Ona druga dvojica su se nasmejali.
? Nisam ti vi?e nastavnik, samo poznanik. ? rekao je on kroz kez.
? Ti si njoj predavao? ? pitao je tip sa kratkom crnom kosom. ? Ja sam dobio osnovce! ? ?alio se on.
? Ej, ja sam osmi razred! ? rekla sam.
? Ne seri! ? rekao je ovaj drugi.
Ja sam ga zbunjeno gledala.
? Ju, ja bi ti dao ?esnaest najmanje! ? rekao je, i ja sam se nasmejala prise?aju?i se Andreinih re?i.
? Ti si kao neka darkerka? ? pitao je.
Mislila sam da ?u ga razvaliti... Definitivno sam odlepila svaki put kada bi to ?ula. Zakolutala sam o?ima i iznervirano uzdahnula.
? Ne! ? viknula sam mu u facu.
? Dobro, dobro! ? rekao je podi?u?i ruke u ?predajem se? stilu.
? Ona je ?ina. ? rekao je student zajedljivo.
? Da. ? rekla sam odvratriv?i isto tako.
? Jao, znam tu knjigu! ? rekao je baciv?i pogled na tamno-crvene korice u mojoj ruci.
? Stvarno? ? pitala sam pomalo nesigurno.
? Da, savr?en uvodnik. ? rekao je student.
? Veruje? u to? ? pitala sam podi?u?i obrve, poku?avaju?i da delujem potpuno ravnodu?no i nezainteresovano.
? Nema ?ta da se veruje. ? rekao je sa zagonetnim osmehom.
? Istra?ujem Stare Religije sa drugaricom, nabasale smo i na ovo. Deluje prili?no prakti?no. ? rekla sam kroz vragolasti smeh.
Prakti?no je bila veoma pogre?na re? za ono ?to ova knjiga sadr?i. Mo?no bi joj jedva bio veran izraz. ?to sam dublje zalazila u ovo, moja vera je postajala ?vr??a. Ipak, bio mi je potreban dokaz. ?vrst, opipljiv dokaz.
? ?to ti i tvoja drugarica ne do?ete do Bronzanog Kluba ve?eras? ? rekao je.
? Da, ? ubacio se onaj drugi. ? Mi ?emo biti tamo danas. ?
? Imao bi sva?ta da ti poka?em. ? rekao je i uputio mi ?udan osmeh.
? Ovde mi skre?emo. ? rekao je onaj tre?i, do sada sasvim tih.
Zastali smo.
? Onda, vide?u te ve?eras? ? pitao je student.
? Mo?e. ? odgovorila sam.
Pozdravili smo se i putevi su nam se razi?li. Zna?i, sada ?u iza?i sa nastavnikom fizi?kog? Moj ?ivot je postajao ?udniji iz dana u dan....

Anji i meni nije trebalo mnogo vremena da prona?emo Bronzani klub. Nalazio se u dubini jednog uskog prolaza, u podrumu neke zgrade. Spu?tale smo se niz stepenice okru?ene zidovima ofarbanih u bronzanu boju, i uskoro uvidele da je ovo o?igledno bilo obele?je kluba ? cela prostorija koja nas je ?ekala na podno?ju je bila okre?ena u neku misterioznu bronzu, ukra?ena sa srednjovekovnim bakljama i sve?njacima umeseto lampi. Omanji ?ank je bio prislonjen o levi zid, par polica od tamno crvenog drveta prepunih magijskih knjiga bile su uporedo s' njim, a ostatak su ispunjavale najrazli?itije vrste stolova i fotelja. Nije bilo previ?e veliko, ali ?inilo se savr?eno. Muzika u pozadini je bila tiha, i Anja mi je uputila uzbu?eni osmeh.
Ugledala sam studenta kako sedi na bronzanom trosedu u dubini prostorije. Uputile smo se ka njemu i pozdravile ga. Momenat kada sam sela kraj njega je bio momenat kada je sve po?elo da te?e neverovatno brzo. Moj ?itav ?ivot se od te sekunde pretvorio u beskona?an vrtlog. U Bronzu su ulazili svakojaki ljudi, svaki potpuno druga?iji od drugog. Videla sam mnoge kako samo pro?u kroz nju i jave se pojedinima, neki bi se zadr?avali samo na kratko, a neki bi ostajali po celu no?. Jedina stvar koja je povezivala sve je bio rastu?i interes za neobja?njeno, za Stare Religije, ili jednostavnu za samu pojavu Prirodne Magije. Od te subote odlazila sam tamo svaki vikend i moj ?ivot oboga?ivale su razne pri?e mnogih likova, neke manje bitne od drugih, ali sve su ostavljale jednak o?iljak u mom umu. Svo vreme preispitivala sam sebe i svoja uverenja, tra?e?i duboko u svojoj podsvesti odgovor na nepostavljeno pitanje. Svet u Bronzi bio je ispunjen pravom Magijom, i tu nije bilo pitanja da li je ona stvarna ili ne, ali ?ta je sa svetom izvan nje? Padala sam pod senku ?ini sve dublje i dublje, u?ivaju?i u uvrnutosti svega ?to me je okru?ivalo i razmatraju?i svako novo saznanje. Ipak, karta ljubavi je bila prva karta koju mi je Lea izvukla. Pre novih otkri?a morala sam da re?im taj deo svog ?ivota prvo.
Kraj mene je sela jedna devojka ri?e kose. Pozdravila je studenta i zatim se okrenula ka meni.
? ?ao! ? rekla je. ? Ja sam Irena. ?
? ?ina. ? rekla sam kratko uz osmeh.
? Irena je na?a Ve?tica. ? rekao je student, a ona se nasmejala.
? I glavom i bradom! ? rekla je.
? A ?ta te ta?no ?ini Ve?ticom...? ? pitala sam ?to opu?tenije mogu?e, poka?avaju?i da ne delujem previ?e zainteresovano.
? Pa? ? rekla je. ? Radim ono ?to sve Ve?tice rade ? deo sam Stare Religije, ve?bam Magiju i ?ivim pod Ve?ti?jim pravilom. ?
? A to je?.? ? pitala sam.
? dok ne povre?uje? nikoga, radi kako ti je volja. ? rekla je i iskezila se.
Irena i ja smo se dosta sprijateljile, i ona se ?inila kao jedina koja je na tom mestu zapravo znala ne?to pouzdano. ? Niko ovde zapravo nije Ve?tica ili Mag. ? rekla mi je jednom prilikom. ? Ja sam Ve?tica jer znam ta?no ?ta radim i ta?no ?ta ho?u. Moj ?ivot ima samo jedan put i ja ga mirno pratim. Ne znam za?to se stalno vra?am nazad u ovu zbrku, ali sve ima svoje za?to. Svi ovi ljudi, i koji se bave Magijom i koji ne, samo istra?uju sve prospekte manje poznatog ?ivota i poku?avaju da prona?u sebe. ? Ali ja sam vrlo dobro znala za?to je ona tu. Ona je ostajala u Bronzi ba? zbog ljudi kao ?to sam ja ? kojima treba pouzdan vodi? i jedna realna slika da bi prona?li ?ta ?ele da na?u.
Svi razgovori su se za mene odjedanputa prekunila kada se ona polako spustila niz stepeni?te Bronze. Crnokosa devojka koja me je ranije fascinirala u?la je u ovo mesto. Nisam mogla da objasnim sebi za?to mi je ona predstavljala ne?to apsolutno sveto, ali jednostavno jeste. U pozadini sam ?ula studentovo mumlanje i pretpostavila da mi ne?to pri?a, ali nisam ga uop?te registrovala. Sve ?to sam mogla da vidim jeste Boginju na smtrnom mestu. Nosila je crne ko?ne pantalone i ?iroku ko?ulju iste boje. Njene usne bile su tamno crvene a o?i uokvirene crnim kreonom. Da je bilo ko drugi nosio tako obi?nu ode?u i ?minku ? da li ja, da li Anja, da li Irena, ili bilo koja druga devojka ? ne bi izgledao toliko magi?no. Ne?to je jednostavno isijavalo iz nje, iz njenog pogleda, iz njenog dr?anja. Bila je ne?to neverovatno. Skoro svaka osoba je ustala da joj se javi. Ona bi se u?tivo nasme?ila i razmenila po koju re? sa doti?nima, koji bi zatim seli nazad na svoje mesto vi?e nikada ne skidaju?i o?i sa nje. Irena je ustala isto, i uputila se ka njoj. ?inilo mi se kao da su njih dve bile makar za nijansu bliskije. Videla sam kako se devojka smeje ne?emu ?to je Irena rekla, zatim ?askaju?i sa njom jo? mo?da minut dva. Poljubila ju je u obraz i okrenula se ka svoja dva prijatelja sa kojima sam ju videla jo? prvi put. Razmenili su par re?i i zatim iza?li iz Bronze. Pred sobom nisam bila videla ni?ta drugo do savr?enstvo.
? Ko je to? ? pitala sam Irenu kada se vratila.
? Lana. ? odgovorila mi je, i Mit o Boginji je otpo?eo.
Nisam saznala sasvim sve o njoj ve? to prvo ve?e, ali dovoljno da znam da nisam jedina koju je ona zasenila. Lanu su bukvalno obo?avali kao Boginju. Bila je tiha i prili?no zatvorena, ali ?to manje bi rekla to bi ljudi vi?e voleli da znaju. Devojke su ?elele da im ona bude najbolja drugarica, tipovi da im bude devojka, ali niko ni?ta nije uspevao. Sa svima je ostajala na toj povr?noj granici pozdravljanja i ?askanja, ne pu?taju?i nikoga osim par prijatelja dublje u njen ?ivot. I?la je u umetni?ku ?kolu i bila savr?en slikar i pisac. Bila je prelepa, pametna, interesantna, i apsolutno nedostupna. Bila je poput slavne li?nosti Bronze. Svi su znali ko je ona, i svi su mislili da je preterana, ali niko nije znao ?ta se nalazi ispod njenih zelenih o?iju. Ja sam, ipak, vrlo dobro znala, ve? tog prvog dana, da ja ?elim da budem ba? kao ona.
Neposredno posle ?to je Lana napustila klub, bilo je vreme i da ja krenem ku?i. Student je poku?ao da me poljubi od ?ega sam ja potpuno flipnula i rekla mu da se smiri i skonta da sam ja jedna obi?na klinka a on odrasla osoba. Posle toga ga vi?e nikada nisam videla.

Posle toga jedino ?to mi se motalo u glavi bio je splet Magije, ne?ega ?to me je neverovatno privla?ilo, i Lane, osobe koja se ?inila toliko nestvarnom. Ipak, u svu tu zbrku uspeo je da se u?unja i Luka... Po obi?aju mu se ni?ta od toga nije svidelo, i htela sam da ga zadavim kada je rekao da su to samo sekta?ka sranja. Ipak, polako sam se sve vi?e iznova zaljubljivala u njega, i ?to mi je vi?e kontrirao i srao za Bronzu, to sam vi?e htela da budem kraj njega. Mislila sam da ?u potpuno izludeti! Morala sam nekako da saznam da li se ja njemu isto svi?am na takav na?in ili ne. Odgovor mi je sam pao pod ruke kada sam u Bronzi na?la knjigu pod nazivom Knjiga ?ini. Napravila sam ritual koji bi Luku naterao da mi ka?e da li me voli ili ne. Kontala sam da ?u ovako re?iti dva problema ? pitanje Luke, a i pitanje u?inkovitosti Magije. Par dana posle toga Luka mi je rekao da moramo da razgovaramo, i najiskrenije mi objasnio kako nema pojma ?ta ga spopade, ali jednostavno je morao da mi ispri?a koliko me voli kao drugaricu i do?ivljava kao sestru, i da se nada da mi ne smeta kada me trpa ali da je to ono ?to bra?a najbolje rade. Savre?no.... pomislila sam. OK, Luka i ja ?emo ostati ve?no prijatelji, mogu ?iveti s' time. Ipak ono drugo pitanje mi je jo? uvek bolo mozak. ?ta ako je ovo bila samo slu?ajnost, da to nema nikakve veze sa mojim ritualom? Nisam znala kako da se uverim.
Neposredno posle toga re?ila sam da probam jednu poslednju stvar, i ako ona uspe zna?u da je Magija ne?to ?to lako znam da manipuli?em i da je sve stvarno. Izvr?ila sam ritual koji bi naterao nekoga da se zaljubi u mene, bilo koga. Posadila sam seme nekog neobi?nog cveta u saksiju, i ?to vi?e je taj cvet rastao to bi se vi?e razvijala ljubav tog nekoga prema meni. Kada cvet sasvim procveta do?la bi osoba koja me neizmerno voli.
U Bronzu je do?ao de?ko na?eg godi?ta s' koijm smo se Anja, Irena i ja sprijateljile. Kada je tanka zelena stabljika cvetka izrasla u mojoj sobi on je po?eo da me muva, a kada se pojavio prvi bledo roza pupoljak on mi je rekao da me voli i da ho?e da bude sa mnom. Bio je skroz ok ali nije mi se svi?ao na taj na?in i, ne shvataju?i povezanost cveta sa njime, jednostavno sam ga ispalila kontaju?i da ?e to prihvatiti kao svaka normalna osoba. Na moj u?as, on nije odustajao. Neprestano mi je slao poruke i zvao me, poku?avaju?i da me nagavori da se vidimo i tome sli?no. Nisam shvatala ozbiljnost situacije do jedne odvratne no?i koju nikada ne?u zaboraviti.
Bili smo svi u Bronzi i kada sam krenula da iza?em on me je pratio. Rekla sam mu da vi?e nije interesantan i da me ostavi na miru. On je razroga?io suzave o?i, i na moje iznena?enje, izmu?eno i besno mi rekao:
? Misli? da je meni zabavno?! ? viknuo je. ? Bez veze sam zavr?io na ovom mestu i ni?ta ne kontam! Boli me dupe za va?a govna sa Magijom i mrzim ovo mesto ali ne mogu da pobegnem od njega! ? govorio je kao lu?ak koji je izgubio kontrolu. ? Ne znam za?to te volim kad mi se, iskreno, ne?to ni ne svi?a?! Jednostavno te obo?avam protiv sebe! Ne znam kako to da objasnim ali jednostavno te odjedanputa bez ikakvog normalnog razloga volim vi?e nego i?ta na svetu i svo ovo sranje mi je jebeno mu?enje! ?
Tek tada moje misli su pale na sada rasko?an cvet koji se nalazio u mojoj saksiji. O?i su mi se napunile suzama kada sam shvatila ?ta sam uradila ? naterala sam ga da me voli! Totalno sam sjebala um jedne nedu?ne osobe! Zbrisala sam odatle glavom bez obzira i iskidala cet kada sam do?la ku?i. Zemlju sam spalila u kaljevoj pe?i iz dnevne sobe i gledala u vatru ponavljaju?u u sebi: ?ini vi?e ne postoje, ?ini vi?e ne postoje, ?ini vi?e ne postoje...
Suprotno od toga sada dobro sam znala da je Magija jedna postoje?a sila, mnogo komplikovanija nego bilo ?ta drugo ?to postoji, i tek sada kada sam potpuno pretumbala ?ivot jednoj osobi zbog svoje radoznalosti, shvatila sam da se sa time ne treba igrati.
De?ko se vi?e nikada nije vratio u Bronzu.

[Athar Rose]

Tema crne i bele Magije je neizbe?no do?la na red. Ovi pojmovi su se neko vreme ozbiljno razmatrali u Bronzi. Svi su imali svoju teoriju jer, sve je relativno pogotovo duhovnost. Ipak, ?injenica je stojala ? kada uradi? ne?to Magijskim putem ?ime menja? um neke osobe protiv njegove volje - to je Crna Magija. Ovo me je nateralo da se zamislim. Ja sam naterala Luku da mi ka?e da li me voli ili ne. Poslala sam talas Magi?ne Energije da mu babra po mislima i probudi u njemu nagon da mi ispri?a ne?to. On to nije ?eleo da uradi, ve? je morao.... Onom jadnom de?ku sam arogantno usadila neizre?ivu ljubav prema meni. On me nije zapravo voleo, on je morao da me voli jer mu je Magija usadila to ose?anje u svest. Sve ?to sam ja dosada uradila je bio deo Crne Magije! Osim biologi?arke na koju sam poslala ono ?to zasl?ujue... Ipak, nisam razumela jednu stvar ? ?ta ?e mi se desiti ako bacam crne ?ini? Ho?u li biti ka?njena sada ili kasnije, i da li ?u uop?te biti ka?njena? ?to vi?e sam saznavala o Magiji postajala sam sve zbunjenija. Pomno sam slu?ala svaku Ireninu re? u tim raspravama, poku?avaju?i da usvojim njenu Ve?ti?ju mudrost.
Lana je prisustvovala jednoj ili dve ove rasprave i mislila sam da ?u se onesvestiti kada je sela dva mesta od mene. Ona je bila ne?to ?to zaista nisam kontala. Za?to je ona meni bila prava pravcata Boginja, zaista nisam mogla da razumem. Razne pri?e su kru?ile o njoj, koje su kasnije bile skupljene na gomilu nazvane Mit o Boginji. ?ula sam mnogo tra?eva da se drogira i da ve?ba Crnu Magiju. Mnoge pri?e su govorile razne neboluze o tome kako je ubila ne znam koje sve ljude i da je bila vo?a raznih sekti. Nisam verovala pola toga, niti je iko obra?ao mnogo pa?nje na pitanje da li je istina ili ne. Ona je bila glavna tema, svi su je voleli i duboko u sebi joj zavideli, i dok je imalo ?ta da se pri?a svi su bili sre?ni. Na neki morbidan na?in koji nisam mogla da objasnim, ja sam ju volela jo? vi?e sa svakom uvrnutom pri?om. Nije me bilo briga da li je zapravo narkoman, ili Crni Mag, ili masovni ubica ? i da jeste i da nije meni je to bilo apsolutno preterano. Na kraju smo se svi pitali ?ta je to isijavalo iz nje ?to nas je teralo da uop?te provedemo toliko vremena razmi?jlaju?i o njoj kada nas ona ne pu?ta u svoj svet. Zapitala sam se da li je ona svesna koliko je u stvari mo?na, i da bi u principu mogla da kontroli?e svakog od nas. Kada bi zamolila nekoga za uslugu, on bi joj br?e bolje u?inio sve ?to mo?e samo da bi joj se pribli?io. Pitala sam se kako je to biti apsolutna Boginja, ali sa svakom misli cenila sam ju jo? vi?e.
Sedela bi ?utke, umotana u crno, sa polu osmehom na licu, ponegde dodavaju?i koju apsolutno genijalnu re?enicu u ?itavu pri?u. Ve?inu vremena ja sam samo sedela i slu?a?a, poku?avaju?i da oformim sopstveno mi?ljenje od svega ?to sam ?ula.

Uskoro je u Bronzu po prvi put u?ao Danijel. Tip je bio prelep! Imao je zlatkastu kosu i lice u isto vreme o?tro i meko. Imao je prodorne svetlo plave o?i, uvek uokvirene crnim. Izgledao je, u stvari, kao jedan od onih Vampira iz filmova i pri?a ? opasan, donekle zao, ali apsolutno prelep i ?armantan, zavodnik svog plena. Upoznali smo se jo? prvi put kada je do?ao. Znala sam da je par godina stariji od mene, ali nisam znala ta?no koliko. Bio je jedna izrazito interesantna osoba sa mnogo pametnih stvari za re?i. Njegovo poznavanje Magije i Stare Religije bilo je sasvim druga?ije od ostalih, i pojasnio mi je mnogo stvari o celom tom svetu. Slika u mojoj glavi polako je po?ela da se bistri, i po?injala sam da razumevam ?itav taj svet. Svaki razgovor sa njim bi me promenio iznutra. Polako ali sigurno po?injala sam da ga volim. Obuzeo bi svaku devojku koju upozna, ali ja sam ose?ala da je ne?to ?to ?u?i u njemu neverovatno mo?no i neverovatno prelepo. Ipak, savr?enstvo tra?i savr?enstvo, i po?ela sam da odustajem od zaljubljenosti kada sam ga vi?e puta videla kako pri?a sa Lanom. Ostali smo dobri prijatelji, ali nisam si dopustila da ga zavolim do kraja znaju?i da ?e Lana neizbe?no biti njegova. Po?eo je da mi pri?a mnogo stvari o zajedni?kom pravljenju Magije i rekao mi da misli da su moja razmi?ljanja veoma zrela i dobra. Obe?avao mi je razne knjige i govorio mi je da ?eli da me nau?i svemu ?to zna. Kada nisam bila sa njim iz pozadine sam ga pomno posmatrala sa Lanom. Nije mi trebalo mnogo vremena da uvidim da ju je polako otvarao. Ona je bila kao o?aravaju?i biser koji ?u?i u crnoj ?koljci, i on je polako otvarao lju?turu. Nije pro?lo mnogo vremena do momenta kada je Lana po?ela da sija. Bila je bez lju?ture, bez misterioznosti i sakrivanja od ljudi. Bila je opu?tenija i videla sam da se topi svaki put kada je u Danijelovoj blizini. Bilo mi je prosto interesantno da ih posmatram sa druge strane prostorije. Posle toliko vremena shvatila sam da se Lana sada prvi put u ?ivotu otvorila nekome. ?ega se toliko pla?ila? Shvatala sam da se pona?am kao neki lu?ak koji ju uhodi, ali ?elela sam da znam sve o njoj.

Jedne ve?eri, dok smo Danijel i ja razglabali o nekim knjigama koje mi je doneo, pri?la nam je Lana.
? ?ao, ? rekla mi je.
Imala je vedar osmeh na licu, verovatno najotvoreniji koji je ikada imala.
Sa druge strane, meni je srce presko?ilo koji otkucaj. Boginja je prvi put pri?ala sa mnom.
? Ja sam Lana. ? rekla je sasvim nepotrebno.
? ?ina. ? rekla sam, najprijatnije mogu?e.
Sela je pored Danijela i on ju je lagano poljubio. Prosto nisam mogla da verujem. Zna?i desilo se, njih dvoje su bili zajedno. Bili su savr?en par.
? ?ta si hteo da mi ka?e?? ? pitala ga je umiljato.
? U stvari, obema sam hteo ne?to da ka?em. ? rekao je zna?ajno. ? Sutra mi dolaze neki ljudi iz starog dru?tva. ? po?eo je.
Jo? ranije mi je pri?ao kako nije iz ovog grada i kako planira da dovede neke prijatelje.
? Mislio sam da biste htele da nam se pridru?ite. Znate ono, klasika, pri?e o Staroj Religiji i tome. Opu?teno. ?
Tada, sve je izgledalo sasvim bezazleno i apsolutno privla?no. Obe smo se slo?ile i on nam je dao adresu. Sutradan sam nestrpljivo i?la mra?nim ulicama, pitaju?i se kakvi ?e biti ovi novi ljudi.
Broj 14, koji sam tra?ila, stojao je na zidu napu?tene i oronule zgrade. Stala sam ispred nje i neodlu?no gledala u zidove od ?uplje crne cigle. Ovo je bilo malo ?udno, ali kada sam ?ula Danijelov smeh kako dopire iznutra pretpostavila sam da nemam ?ta da izgubim. Otvorila sam vrata koja su u?asno za?kriputala, i uputila se hodnikom u kome je bio mrkli mrak, do sve?ama osvetljene velike prostorije. Videla sam Danijela kako stoji i gleda oko sebe. Svuda po prostoriji bili su raspore?eni ljudi u grupicama od po dvoje troje, koji su ?utke gledali oko sebe, verovatno razmi?ljaju?i ?ta ?e da se desi. Imala sam neki ?udan ose?aj duboko u stomaku i ?ula su po?ela polako da mi trepere, ukazuju?i mi na ne?to jo? uvek nejasno. U levom ?o?ku sam spazila Lanu kako stoji sama. Izgledala je jo? lep?e nego obi?no ? nosila je dugu bordo suknju i crnu majicu bez rukava, a kosa joj je bila neobavezno pu?tena. Imala je ?udan izraz lica i znala sam da i ona ose?a da ne?to nije u redu. O?ima je pretra?ivala sobu i kada su nam se pogledi sreli osetila sam nelagodnost.
Danijel me je pogledao i veselo mi se osmehnuo.
? ?ina, ?ao! ? rekao je. ? Ok, mislim da su svi sada ovde. ? rekao je i nastala je pusta ti?ina.
? Neki od vas ve? pretpostavljaju za?to smo svi ovde. ? po?eo je da dr?i govor. ? Sazvao sam vas jer verujem da zajedno mo?emo da pravimo neverovatnu Magiju! ?
Bes i razo?arenje su preleteli preko Laninog lica, i nije trebalo biti previ?e pametan da bi zaklju?io da ju je Danijel debelo lagao. Nisam nikada saznala ?ta joj je ta?no obe?avao ali ovo definitivno nije bilo to. Tako?e nisi morao biti umetnik da skonta? da je Danijel upravo pravio svoju sektu i da je ?eleo da mi svi budemo njeni ?lanovi. Obe?avao mi je da ?e me nau?iti mnogim stvarima, ali ne na ovakav na?in. Lana ga je pogledala prepuna mr?nje i mislila sam da ?e ga ubiti u momentu. Izgledala je kao da ?eli da vri?ti i poru?i sve pred sobom, ali umesto toga je projurila pored njega i iza?la iz zgrade. Danijel se nasmejao sam sebi, i , kao da se ni?ta nije dogodilo, nastavio dalje.
? Pozvao sam ba? vas jer znam da ste ljudi koji se ne boje da eksperimenti?u. ? rekao je.
Sa ovim je, naravno, mislio na Crnu Magiju. Pogledala sam oko sebe u neverici i znala da moram da zbri?en odatle. Prate?i Lanin primer jednostavno sam se okrenula i iza?la iz zgrade.
Bauljala sam ulicama kojima je gmizao pusti mrak. Zar je onaj divan de?ko koga sam obo?avala bio samo la?? Kako je mogao samo da se nasmeje Lani i nastavi dalje svojim poslom? Onda sam pomislila i na Lanu, koja je sigurno bila sasvim van sebe. On je bio prva osoba kojoj je verovala a sve ?to je hteo od nje je njeno znanje i mo? koju su joj Mitovi o Boginji neprestano prepisivali.
Hodaju?i tako ugledala sam Lanu kako stoji okernuta ka zidu jednog zavu?enog ?o?ka. ?uv?i moje korake okrenula se i pogledala me izmu?enim o?ima.
? Ne mogu da verujem da sam pala na to. ? rekla je, i obja?njenje je bilo nepotrebno.
Kao da smo oduvek bile bliske znala sam da je on bio njena prva velika ljubav. Na kraju se ispostavilo da je on bio samo jedna prelepa zlatokosa la?. Tiho se okrenula i oti?la u drugom pravcu, i vi?e nikada nije bila ona ista.

Danima posle toga Anja, Irena i ja smo sedele na kau?u u Bronzi i razo?arano pri?ale o Danijelu, i upore?ivale ono ?to smo mislile da jeste sa onime ?to je ispao. Da li sam ga ja ikada i poznavala? Lana je sedela kraj nas, sasvim tiha. Ipak, vi?e nije bila onako misteriozno i zatvoreno tiha kao ?to je pre bila. Njena magija privla?nosti je izbledela i sada je bila kao mrtva iznutra, beskona?no tu?na. Sedela je tako i gledala ravno ispred sebe, sasvim prazno. Ponekad je dr?ala crnu sve?u u ruci i gledala duboko u njen plamen, ali nikada se nikome nije obra?ala.
Kasnije smo ?ule da je Danijel bio bolestan i u bolnici, i nije nam ne?to posebno bilo ?ao. Bile su tu neke devojke mojih godina, jo? uvek male i naivne, koje su ga ?alile i brinule se za njega. Verovatno je i njih potpuno sludio svojom lepotom i praznim pri?ama i ?eleo da povu?e za sobom. Vi?e smo ?alile njih nego njega na bolni?kom krevetu. Par nedelja posle toga na?la sam se na groblju, ?utke gledaju?i njegovo ime uklesano u kamen.
Dobro se se?am scene kada je Lana polako dolazila ka meni preko bledo zelene trave. Stala je ispred groba i bez re?i smo neko vreme obe zami?ljeno gledale u njega.
? Nekako se ose?am malo krivo ?to sam duboko u sebi ?elela da umre. ? rekla sam iznenadiv?i samu sebe.
? Nemoj. ? rekla je Lana tmurno. ? Nije ga tvoja Magija ubila, ? rekla je pogledav?i me u o?i, ? ve? moja. ?
Sada kada se ovoga prisetim ne mogu da shvatim kako to da nisam bila ni malo iznen?ana ovom izjavom, ve? da sam ju jednostavno prihvatila. Sve je imalo nekog savr?enog smisla, kao nikada do sada u mom ?ivotu.
? Da li ti onda ose?a? krivicu? ? pitala sam.
? Stvar kod Crne Magije je da ti se obije o glavu samo ako prizna? da je crna i ose?a? pokajanje. ? rekla je. ? Ja ne planiram da umrem. ?
Ipak, Lana nije bila toliko hladna i toliko zla koliko je mislila da jeste. Tri dana kasnije oduzela je sebi ?ivot predoziraju?i se heroinom.

[Athar Rose]

Ovako se sve završilo . . .


Sedela sam na svom krevetu i posmatrala Veliku Arkanu kako leži na mom stolu – još uvek joj nisam našla bolje mesto. Prise?ala sam se kako sam stojala na groblju, zamišljeno gledaju?i u Lanin grob. Bila je sve što sam ja želela da budem – bila je prelepa, misteriozna, voljena, pametna i pre svega, mo?na. Pri?e o narkomaniji i alkoholizmu su ispale istinite, kao i pri?e o Crnoj Magiji. Par?i?i pri?e koje je poneko znao su se napokon složili na jedno, i stvorili nam Mit o Boginji, od po?etka do kraja:

Lana je bila Boginja svakoga ko je ikada ušao u Bronzu, i uopšte naš lokalni idol. Bila je savršenstvo. Zatvorena i povu?ena ?arobnica otvorila je srce šarmantnom vampiru. On je bio njena prva prava ljubav i pravio je neverovatno slatka obe?anja vezana za njihov zajedni?ki život, za Magiju, za budu?nost, i stvarao privid savršene harmonije. Govorio joj je da sve što treba da uradi da ga zauvek ima jeste da po?e sa njim na Magi?no putovanje koje bi pripremio sa svojim prijateljima, a to je na kraju završilo u vidu sekte kojoj je trebala njena savršeno iskoordinirana kontrola nad Mra?nim Silama. Njeno srce je bilo slomljeno kada je shvatila da on nju nije voleo, ve? da mu je jednostavno bila potrebna. Kako bi se i dalo zaklju?iti, s' obzirom na to da je bila Mag Smrti, Lana nije bila baš skroz ?ista u glavi. Povre?ena i ljuta, bacala je Crne ?ini na Danijela. Pri?e govore da bi no?ima sedela u za?aranom krugu, pilje?i u sve?u, mumlaju?i bajalice koje bi ga poslale u agoniju. Kada se razboleo postigla je svoj cilj, ali nikako nije mogla da prestane. Nekada bi se ?ak i onesvestila u spletu sila koje nije mogla da kontroliše, i tako ostajala u krugu sa zlokobnim mislima. Njene bajalice su na kraju izazvale njegovu smrt. Ipak, nije imala srce od kamena i ose?ala je krivicu koja ju je progonila. Tri dana posle našeg razgovora na Danijelovom grobu umrla je od predoziranja. Posmatrala sam par?e zemlje u kome je sada ležalo njeno telo i odlu?ila da ostavim Magiju zauvek. Ponovo ?u biti samo ?ina, samo osoba koja voli štraftaste ?arape i istraživanje Stare Religije - ni manje ni više.

Još uvek sam gledala u Karte. Uzdahnula sam nerviarju?i sama sebe i uzela ih u ruke. Pokažite mi moju budu?nost. pomislila sam mešaju?i ih.
Izvukla sam tri karte sa vrha špila. Prva je bila Ljubavnici, druga Pustinjak a tre?a Smrt.
Promena. pomislila sam gledaju?i u poslednju kartu. Promena...

[elf]

...hmpf,vidim neke upitnike i kuke mesto nekih slova...aj ispravi to,lepse ce da se cita..inace,vec sam ti rekla sta misli o prici,mnogo mi se svidja,taman sam sad imala priliku da je ponovo procitam i uzivam u njoj!

[alexia]

Athar Rose I worship thee...And respect too...